Neka poluzvanična definicija ovog fenomena bi glasila: "Kolektivno pogrešno sećanje".
Ova pojava je naziv ponela po navodnom masovnom sećanju ljudi kako je Nelson Mendela umro 1980ih godina dok je bio u zatvoru, te da su to preneli i mediji. I mada je verovatno i u to vreme neko negde podmetnuo neku novinarsku patku, u masi se ubrzo rodila i teorija, prema kojoj je (paz-sad-ovo) došlo do ukrštanja više paralelnih univerzuma, te su ti ljudi, zapravo, nekako volšebno preleteli iz svoje u našu paralelnu realnost.
Naravno, to je dalo prilike raznim teoretičarima zavere da tvrde kako nije reč o pogrešnom sećanju, te kako se sve izjebalo kada je proradio CERN-ov sudarač, pa da je upravo tada - između ostalog - čuveno upamćeno "Luke, I am your father!" postalo "No, I am your father!".
A slično tome, i kod nas su se pojavile razne teorije oko toga da je čuveni snimak iz dvorišta vlade (kada je ubijen Đinđić) znatno duži, te da se vidi momenat kako je ovaj upucan.
Naravno, mada ima stvari koje bi podigle obrve na raznim licima, uglavnom je reč o običnom sranju (tipa, Ameri masovno pamte da se Novi Zeland nalazi na drugom delu planete, ali to nije Mendelin efekat, već su jednostavno u pitanju Ameri).
I šta kaže Gandalf: "Run you fools!" ili, pak, nešto drugo?
