Ukus mentola karakterističan je za bombone.Neizmerna lepota srpskog jezika je uspela da i od ove strane reči napravi pogrdan naziv za nekoga.Svako od nas ima ortaka koji je ''mentol''.Njegova inteligencija ravna je inteligenciji mentol bombone, ne zna sve padeže, tablica množenja mu je strana,a pravo na razmišljanje mu je uskraćeno samim rodjenjem.I pored svega, on sebe smatra inteligentnim bićem koje je uvek deceniju ispred svog okruženja.On ume ono što drugi ne umeju.Razlikuje Kineze i Japance, nemačko naoružanje iz II svetskog rata, Peleove kopačke...Ali ono zbog čega su ovakvi ljudi unikati u bližoj okolini jeste njihova sposobnost da ljude sličnog IQ ubede u svoju superiornost i neospornu inteligenciju, stvarajući u njihovim očima božanstvo od sebe.
Mentol:I tako, nas dvojica sami na praznoj poljani.Navali on na mene, alć ja se ne dam.Vidi on da mi ne može ništa pa se do'vati jedne motke.No, ja ti da tu uhvatim za nogu i oborim.Svi su mi aplaudirali.On leži, a ja zubima izgrizem onu močugu, raskomadam i bacim u reku.Ustade on i šibasmo se još malo, pa njemu dojadi, i kao najveća pičketina opet uzme onu istu močugu i poče po meni.Ja se sad iznerviram te navalih na njega i kako sam snažno krenuo, polomim mu vrat i ubijem ga.Ali on ustade i borba se nastavi...
Glupi sagovornik:Uh, brate šta bih ja dao da tako šibam ove iz moje škole...
