Anti Don Kihot bez Sančo Panse. Osoba koja ludim i glupim postupcima spasava živote nevinih.
Školski primer nekoga ko ima više sreće nego pameti i ostalih vrlina. Mada, on možda samo pasivnije učestvuje u vremenu i prostoru, a aktivnije u večnosti, to ti je kao što slikar vidi drugačije sliku od ostalih.
Zima. Mentolmen nosaše osrednju, ali neurednu bradu, crnu vunenu kapu nakrivo stavljenu i neku čudnu preveliku jaknu boje džakova za cement. Vozaše se noćnim gradskim prevozom kad uleteše na nekoj stanici četiri manijaka i počeše da biju i udaraju redom pesnicama, šamarima i čekićem za razbijanje stakla u slučaju opasnosti. Niko ni da pisne, ukakili se svi, niko da zove miliciju, vozač ćuti i trpi. Mentolmen bejaše u prednjem delu busa i gledaše ih kako se približavahu i zamišljaše kako vadi mač i u mešovitom stilu Obilić
Miloša i Brus Lija spasava srbstvo i pride hongkongštvo. Glavni manijak udari čoveka pored Mentolmena kojega pritom i malo odgurnu. Mentolmen onda odmah tupavo odsolira {van zamišljenog stila} i to tako da ga svi čuše- Šta se guraš, manijače jedan? Kad ono... tajac u busu, manijaci u neverici... I posle dve-tri sekunde neprijatne tišine kaza zamenik glavnog- Ma pusti ovog, vi'ž da je neki mentol... ; .: .. ፟፡፣᎐᎒፨።፠፤፟፟Izbačeni iz ritma, manijaci se povukoše, pomeriše se metar ka srednjem izlazu, odjednom, omaleni glavni manijak, pokuša da udari Mentolmena čekićem po ruci i promaši ga. Izmeniše poglede. Mentolmen njega ugleda pogledom mladog narodnog pevača koji prvi put vidi razdroćkanu pijanu Britni Spirs, a manijak njega pogledom Roberta Bađa iz '94. kad je 'omašio jedanaesterac protiv Brazila. Onda manijaci odoše do vrata, arlauknuše, razbiše staklo i napustiše vozilo na prvoj stanici.
A sve ženske iz busa ne priđoše Mentolmenu i ne dadoše mu broj telefona. On ode da spava.
