Ono što očajnički tražiš kada se noću nađeš negde u gradu, na pola puta između mesta gde si imao pijanku i stana, nakon što nisi na vreme otišao u WC. Što si veću količinu alkohola popio, hrabriji si i odlučniji da nađeš pogodno mesto gde bi se olakšao. Tako se, u nedostatku nekog većeg parka, odlučuješ za parkić između zgrada, nastojeći da dok traje pišanje ispred tebe bude žbun ili drvo, a iza tebe prozori zgrade s kojih bi te mogli gledati. Nezgodno je kad zbog smanjene koncentracije pod dejstvom alkohola, ne gledaš kuda ideš, pa tako možeš lako da ugaziš u neko blato ili životinjski izmet. Takođe je nezgodno kad se okreneš tako da ti mlaz pada na zemljište koje je na većoj visini od onog na kome stojiš, pa ti se pišaćka sliva preko cipela. Veća količina pića znači i duže trajanje pišanja, koje nikako da prestane, dok se ti osvrćeš oko sebe da li te neko posmatra i u stanju si svašta da istripuješ. Ako ništa drugo, iskustvo sa traženjem mesta za pišanje ti govori da u situacijama kada te cura za vreme šetnje parkom nagovara da sedneš s njom na travu, izbegavaš mesta tik uz žbunje i drveće.
