Ne postoji bolji period za "isterivanje đavola" od božićnih praznika. Pogotovo srpsko tradicionalno isterivanje đavola iz bubrega koje se pokazalo kao najbolji vid borbe protiv istog. U osnovi problema je pomodarstvo i želja da se mrzi sve što je moralno, normalno i hejt prema običajima koje su baš njihovi preci vekovima čuvali i negovali.
Random metalac sluša neke sektalike, kada ga u tome prekinu ćale.
Ćale: Sine, aj da se okupaš, zorom idemo do babe da cepamo česnicu. Božić je.
Metalac: Slušam muziku ćale, pusti me.
Ćale: Sinko, ja razumem da slušaš muziku, ali ovo rikanje i sve to. Badnje veče je sine.
Metalac: Slayer, izađi napolje.
Ćale: Ko seljak majku ti jebem raspalu? Diži se pička ti materina, mrš u kadu, da se našamponiraš šurnaes puta dok ti sve vaške iskoče iz glave, kupio sam ti dva litra breze nemoj gram da je ostao, posle ću ja da te ošišam, da te uljudim.
Metalac: Ali ćale ja...
Ćale: Nema ti šta da misliš, i sapun sam ti kupio, od kozjeg mleka, sve te mikroorganizme, lišajeve i gljive ima da poubija, ma i tu pantljičaru će da ti ubije, ej Kruševac to pravi. Crni moj sinko, slušaš te drekavce a još uvek kandišeš na ovce, imaš praziluk u bulji, rumen si ko jabuka i bez obzira što si kupio te "martinke" i dalje ti iz njih viri seno.
Metalac: Znači moram da se kupam?
Ćale: Taj rad.
