Ružna sestra dobre ribe. Uvek zaštitnički nastrojena, koja predstavlja nužno zlo u samom procesu približavanja. Večito zapostavljena, ali se uvek pita, iako je nema, barem na papiru. Plodna i bujna, ali drugi plan uvek. Svaka veza sa njenom sestrom, u samoj preambuli, dovodi je u poziciju da se mora pitati.
- Dobra ti je ona plava riba od sinoć, samo ne znam šta će ona rošava grdosija pored?
- Tebra, ta jebena rospija joj je sestra. K'o Metohija uvek uz nju, sjeba mi koncept skroz.
Deo teritorije naše zemlje, koju smo bacili u drugi plan. Iz nekog razloga, umesto parola "Kosovo i Metohija su Srbija", Metohiju smo izbacili iz konteksta. Ne znam da li zbog toga što se 1389. odigrao kosovski boj, a u narodnim pesmama se pominje samo Kosovo, ili je nacionalistima ovako lakše. Uglavnom, Metohija je možda malo manja od Kosova, ima lepe i stare manastire, i gradove poput Prizrena, Peći i Dečana.
Kada vikneš ili napišeš Kosovo je Srbija, već si izvršio autonomiju Metohije.
mlađa sestra Kosova. Brat je nikad nije posebno gotivio, mada joj je keva Srbija uvek davala privilegije. Kad god keva govori o njenom bratu obavezno pomene i nju. Rođaci iz inostranstva su je takođe zaboravili, mada kontaju njenu duhovnu stranu, pa ponekad bace i neku kintu za nju.
Predsjednik Srbije u intervjuu za našu kuću je izjavio da država Srbija nikad neće odustati od borbe za Kosovu i Metohiju.
Radodajka kroz koju valjda jedino traktor nije prošao. Svi su se izredali na njoj, od početnika koji skandiraju Duletu Saviću, pa do isposnika koji se nisu omrsili još od igmanskog marša.
- Je li, brate, šta misliš o onoj ćeri Stanetovoj, meni se čini ono baš čedno čeljade. Bi li ja imao prolaza kod nje?
- Hahahaha, samo jedna reč, buraz. Metohija!
- Šta Metohija, koji kurac?
- Pa kad joj metoh i ja, onda valjda znaš koliko je sati.
