Porvraćajuć slogan odabranih društvanceta, (uh, drutšvance, uh) firmi koje se druže posle posla, starih poznanika, raznih ženskih okupljenih žgadija koje mungosno krive glavu kolektivno u ustranu kad se slikaju. Tačka na i od instagram mozga i kvačica na č od čmarine ispeglane napućenih usana uuuu, uuu, uu, u idiotskoj iluziji posebnosti u startu razvejanoj općim pravilom da iza svakog novopojavljenog mi to tako stoje manje više iste jedinke apsolutno zamenjive muškim i ženskim kartonskim maketama Novaka Đokovića.
Pa, mi to tako: kupimo čips, pivo i skuvamo lonac kafe, pijemo iz ogromnih šolja na kojima je Snupi kako spava na engleskom i slogan mmm volim da spavam z z z mmm kafa jer mi ne možemo dan pravnog fakulteta da počnemo bez kafe i mi to tako, znaš, originalno, kućna varijanta, kafić uzak, tesna šupčetina preuređena ali to je naše mesto gde ja udaram glavom uporno o neku kuku u ćošku de je prethodni gazda kačio polutke, a konobar ladno ne vraća 45 dinara: ha, ma boli me kurac, čekam, imam ceo dan samo se ti prebiraj po džepovima Gojko, ličiš mi na Gojka opasno, brate znaš Gojka iz Stanova, brate, vozi kola, ima onu sestru, brate, ne, ne... ma u redu je, ZADRŽI, budi se galantni svileni šal u meni a na njemu se srmali kadifom ispisuje: gospodin Darko Rundek, pa otpijem jedno ništa onako da potvrdim širokost i ližem li ližem pivo nula tri, uostalom ja imam pljosku pa odem do wc da se doteram votkom - ja to tako, dok mi ona predano žvaće kašičiću od kuvane plastikovine, treći dan, sa aromom jumisove supe.
Nebo se spustilo, oblačno, nigde, živo, pile, tmurina neka u dušama kasabalijskim, most se srušio, Andriću, iskrivljene naočare, pljunula ga lama, svuda garež, crni, sneg, vrag i trinesti paragrafi ugašenih svetiljki, vrane, konji, izmršaveli i sve smrdi na ugalj i proaplu industriju dok dve studentkinje engleskog idu ulicom u šetnju do parka pretovrenog u parking i preslišavaju jedna drugu treću kolonu glagola, past particip duša našijeh. Uslikavaju se na okuci Mate Pižurice dole kod Petrijine petlje i objavljui mi to tako – napaćeni Mitar Pešikan iz momenta likes this dok se iza njihovih lepih lica mangulica vide udžerice, golo granje, mraz, odžak okrnjen, crnodimujuć i pogrbljena baka koja nosi uflekan kaput govno žut iz šesettreće i skuplja šećer prosuti što je nekoć kotzkom bio.
- Baba pa de ćeš taj prljav šećer nazad aman nije sto dukata vidi kako je crn.
- Pa ja to tako - i opiči selfi grada propaloga odozdo kroz noge ko Delpotro.
