Beba rođena u braku dvoje nezaposlenih roditelja koji su zbog nedostatka obaveza imali na pretek vremena da je prave. Roditeljska pomoć više nije dovoljna jer se moraju prehraniti još jedna usta. Obično prihvataju prve poslove koje mogu da nađu, ma kakvi oni bili.
- Joooj! Sve me boli. Od sedam do sedam smo ručno istovarali dva šlepera brašna. Pokvario se viljuškar. Umalo mi muda nisu popucala.
- Ništa mi ne pričaj... Kod nas u prodavnicu stigla isporuka soli i šećera, sve u vrećama po trideset kila. Briga njih što sam se porodila prije pet mjeseci, niko te ne pita možeš li. Ne osjećam ni ruke, ni noge.
- Otac me je zvao, donijeće bebu kroz sat vremena. Ljubavi, palo mi je na pamet da se dohvatimo malo, ali vjeruj mi, ne mogu ni prst da podignem, kamoli nešto drugo.
- Ma, u redu je, ne bih ja ni mogla. Ne znam kad ćemo da pravimo drugo?
- Pravićemo kad nas otpuste, ako prije toga ne lipšemo.
