Miris leta koji u autobusima kreće od livada pod pazuhom bakica i dekica, zatim se provlači kroz plastične kese pune salata (pogotovo crnog i belog luka koji se već izbario u kesama) a onda se sasvim nečujno i polako u autobus i naše nozdrve ušunja miris nekog tek naprskanog bugarskog dezodoransa koji nas tera da kijamo. Ti mirisi se sjedinjuju i zajedno lutaju autobusom od stanice do stanice, jer zbog proklete promaje, koje samo babe osećaju svi prozori moraju biti zatvoreni.
