Rečenica koja predstavlja najjači odbrambeni mehanizam devojaka uhvaćenih u laži, ruku na srce često i prolazi. Tunjavi momci to i progutaju, ali oni pametniji ne, međutim devojka mora da bude uporna u ponavljanju te rečenice u trenucima kad je saćerana uza zid, tu se njen dragi iznervira i priča ode u drugom pravcu.
-Ćao ljubavi, šta radiš?
-Nemoj ti meni ljubavi, gde si bila sinoć?
-Dušo šta ti je, bila sam kod drugarice
-Ne laži, bila si s nekim tipom u kafiću, viđena si
-Ma nisam srce, šta ti je
-Ej bre, znam šta si i pila
-Ma baš me briga, misli šta hoćeš
-Ja mislim da me lažeš
-Misli šta hoćeš
-Pa i mislim, kažem ti da lažeš bre!
-Misli šta hoćeš
-Alo bre nemoj da me nerviraš, hoću objašnjenje
-Misli šta hoćeš
-Šupičku materinu bre gusko jedna, mene si našla da zajebavaš, nisam ja idiot, fukso...Nakon 15 minuta
-Ej ljubavi, izvini molim te, preterao sam, nisam tako mislio, oprosti mi molim te
-Ja ovo nijednom dečku ne bih oprostila ali pošto te mnogo volim ovaj put ću ti oprostiti, jel vidiš ti koliko ti meni značiš, a ovamo me optužuješ za neke gluposti...
-Izvini ljubavi još jednom, molim te, neće se ponoviti...
