Tiosav zapali cigaretu. Povuče dva dobrana dima, te je zadenu u uglu usana. Dok je ispuštao dim kroz nos, savi se da fanglom zahvati novu turu maltera iz kofe koju prinese mlađani pomagač. Na vrh mistrije uze sloj sive smese, koja iskusnim forhend-slajsom već sledećeg trena prekri deo crvenog bloka na, do tada, golom zidu. Voleo je Tiosav da malteriše unutra. Vreme napolju mu ne može ništa. To mu je uža specijalnost. A kad Tiosav operdaši, nema te libele čiji će mehurić dotaći crticu.

Dok otresa pepeo sa do pola izgorele cigarete, priseća se zidova koje je ozidao i izmalterisao za protekloh 40-ak godina majstorisanja. Namršti se pri pomisli na neuke, austrijske gastarbajtere, koji su se tvrdo pogađali za cenu i cepidlačili na materijalu, uzimali beočinski cement umesto onog iz Popovca, i vadili pesak iz Mlave, umesto iz Morave, kako je bog rek'o.
Seti se i svih jebozovnih gazdarica koje mu nadgledahu radove, i kojima on nadgledaše ritmični rad dojki dok ih uzimaše otpozadi.
Priseti se svih zidova koji povukoše vlagu i svih pomoćnih radnika koji ne mogaše da isprate njegov ritam. Seti se betonskih zgradurina u kojima on ne bi živeo da mu ih cele daju za džabe, i oseti na čas onu istu depresiju koja ga obuzimaše dok ih je radio. Seti se sijaseta još neobučenih košulja kojima je darivan pri postavljanju krovova i ispijenih polulitarskih piva za svaku nalivenu ploču.

Dim iz cigarete koja ogoreva mu je išao pravo u nos i kao da je objedinio dim koji suklja iz svih onih odžaka koje je ozidao od vatrostalne opeke, i oseti neopisivu sreću što je toliko srećnih domova on direktno proizveo. Pomisli koliko se parova u njima skućilo i beba rodilo i prohodalo, koliki se rab božiji tu sakrio od kiše i mraza snivajući snove o boljem sutra, dočekujući tako sudnji dan.

Sa osedele glave skide svoju plavu, majstorsku kapicu, te od rada ispucalom rukom obrisa od sunca i godina izborano, znojavo čelo.
I bi mu neopisivo milo zbog svoje karijere koja se bližila kraju. U zanosu otpljunu dogoreli pikavac i od srca poljubi fanglu, pa mistriju, tim redosledom. Par zrnaca peska mu završi među zubima.

- Mrsnije malo taj malter, sinovac, nemoj da ti ja dolazim tamo! - razdera se Tiosav iz čiste navike, razvuče osmeh, te zapali novu cigaretu.

- Dosta sam radio za danas, kupim mistriju i fanglu, odo kući...