Mlada učiteljica je posledica hiperprodukcije studentkinja na učiteljskim fakultetima. Iako su potrebe za ovim zanimanjem podmirene za narednih 50 godina, svake godine se ipak štancuju nove, jer jebiga, moraju i vrli profesori didaktike, metodike, psihologije, komunikologije i čega sve ne, sa učiteljskih fakulteta da od nečeg žive. Bez obzira na to, skoro svaka učiteljica voli svoj posao. Ne smeta joj što svakog dana kampuje ispred svake moguće osnovne škole za koju je čula, moleći boga da neku mlađu koleginicu napumpa muž, ili neku stariju prevari bolest ili, još bolje, smrt.
Kad joj se posreći da je prime na određeno, ulazi u razred puna potrebe da nešto nauči malu i onu malo veću decu. Ne smeta joj dečiji smrad, ni zatupaste koleginice, ni njihova zloba, ni zadrigli direktor koji je direktor samo zato što je jedini muškarac u školi. Sedmaci i osmaci joj neprestano dobacuju vulgarnosti karakteristične za taj uzrast, i pokretima, mljackanjem i pogledima pokazuju da su puni novosintetisanih hormona i da bi rado pljusnuli mlaz žute sperme u njenom smeru. Klinke učiteljicu obavezno doživljavaju kao konkurenciju. Onda ona mora da im golim nogama i znanjem, koje je vrlo često manje od njihovog, pokaže da je jača.
U zbornici joj starije učiteljice i čistačice koje se stalno tu motaju, nikad ne mogu oprostiti te gole noge i čvrste grudi. Ona ih žali, uverena da su one oduvek bile matore, a da će ona zauvek ostati mlada i čvrsta. Dobar osećaj koji se sa godinama gubi.
Na kraju godine deci ne daje jedinice, iako je, za nove generacije degenerativne dece i još degenerativnijih roditelja, svaki predmet težak i nesavladiv. Starije učiteljice, preplavljene zavišću, govore kako želi da provede leto bez rada. Mlada učiteljica se pravda da nije pošteno, a ni pedagoški, davati jedinice deci koja se trude. Da, da, trude se, kako da ne! Ona je ipak istrajna, drska, bezobrazna i sigurna u sebe i hrabra, jer joj, usled novonastale kolotečine koja je guši, i nije stalo do posla. Ako je izbace, ništa nije izgubila.
Svejedno joj je ko puši u klonji, čija je keva notorni alkos, ko je ispravljao ocene u dnevniku, da li direktor jebe samo nastavnicu geografije ili i onu malu što predaje hemiju, iako nije ni završila fakultet. Ona ustvari ne može da veruje da taj gospodin, koji svakog jutra dolazi u školu sa rastegnutim pramenom preko ćelave glave, bilo koga jebe. Ta se frizura u Americi zove zastava, jer se, kad dune vetar, veliki pramen vijori. Ako taj gospodin jebe, ako ijedna žena ima želuca jebati se sa njim dok mu zastava pada preko izbečenih očiju, a debela telesina stenje u ekstazi, onda super!
Njoj je bitno da krajem svakog meseca dobije platu. To joj omogućava da ušteka lovu i na leto ode na more u Dubaj. Uskoro shvata da joj se život sastoji u čekanju leta i življenju za leto. Ili dok koleginica ne ozdravi, ili ne podgaji odojče.....onda je posade da radi u biblioteci!
ćale: "Sine, šta si odlučila da ćeš da upišeš?"
ćera: "Učiteljski, tata! Znaš, ja mnogo volim decu..."
ćale: "More, neš, sunce ti krvavo jebem, dok te ja ranim! Nego, daj da se vidi da ti se kupi diploma na Megatrendu i da te učlanimo kod Vučića! A ako voćiš đecu, udaji se, pizda li ti materina!"
