Kad i u internet parku proganjate komšiju da mu ukradete wirelees.
Moja komšinica.
Mada moja žena tvrdi da me juri zbog nečeg drugog.
Kad muškarac, sklon čestim seksualnim izletima, već po navici odahne u društvu bilo koje žene koja saopšti da nije trudna.
- Kumice mila, radila sam jutros test i samo jedna crtica se pojavila. Laknulo mi je, nisam zakevila.
- Fiju, dobro je.
- Koji moj si ti odahnuo komšo, kakve veze ti imaš sa tim?
- A jebiga, moć navike.
Čim matorci napuste kuću i ostave ga samog, tinejdžer dobije erekciju.
Nositi novine u WC čak i kada ima toalet papira.
Iako u Srbiji ljudi baš i ne gledaju RTS
na prvom mestu memorisanih kanala na TV-u su i dalje Prvi I Drugi
po navici.
Kada nemate struje, ali ipak pokušate da upalite svetlo kad ulazite u WC
...koj sam ja magarac...
Kad konačno odeš da živiš sam, a i dalje se noću šunjaš do frižidera.
Kade lik koji posle 20 `lepih` godina provedenih sa Zastavom 101 ode u Zastavu da zameni stari auto za nov i uzme najnoviji, najbolji i najlepsi model Punta, i kad sedne u njega tolko jako lupi vratima da mu ona ista ostanu u ruci, a ostala 3 otpadnu, gepek i hauba se odmah dignu, felne otpadaju i tockovi se izvrcu.
Prodavac: Alo bre ludace,jesi li normalan ti, sta bre to uradi?????
Lik: Jebiga,sta da ti kazem, moc navike....
Ono što vas natera da pokušate da opsujete profesora, ni krivog ni dužnog...
PROF: Gde si ti, prošlo je osam, kasniš pola sata ???
JA: Koliko je prošlo ?
PROF: Osam.
JA: Na k....UPS..Izvinite što kasnim...Mogu li da prisustvujem?
Kada posle višenedeljnog ceđenja poslednjih tragova paste za zube otvoriš novu tubu i stisneš k'o mutav, jer si navikao da ti treba valjanih 3 minuta da izvučeš jedan grašak paste, i isprazniš dovoljno za 12 pranja. I posle ne znaš šta ćeš s tim što ti je palo u lavabo i još se lepi sve nešto, mamu mu jebem, pa uzmeš odmeriš i četkicom zahvatiš koliko ti treba a ostalo prstima uguraš u odvod.
Kada nakon odlične gol šanse na utakmici koju gledaš uživo instinktivno podigneš pogled naviše ne bi li je ponovo video na usporenom snimku i setiš se da je tako nešto nemoguće.
Nikad nisam mogao sebe da ubedim da ustanem rano. Uvek je moja lenjost dolazila do izražaja. Alarm mi je, manje-više, služio samo da ga isključim, izgovorim ''jebiga, spava mi se'', okrenem se i nastavim sa snom.
Ali, jednog dana je vlasnik dvorišta koje se graniči sa zgradom u kojoj provodim studentske dane rešio da treba nešto da doradi u njemu. Svakog jutra su dolazili su građevinci i počinjali posao od 9 sati izjutra.
S obzirom da zgrada u kojoj sam podstanar potiče verovatno iz perioda dok je još Kralj Aleksandar karao po Francuskoj pre nego da ga roknu, tako da nema baš najbolju zvučnu izolaciju. Ali. još gore od toga, ispostavilo se da po nekim akustično-fizičkim-kurčevim zakonima svi zvuci sa obližnjeg gradilišta se skupljaju, prenose i završavaju tačno u mojoj sobi.
Svakog jebenog jutra od 9 sati, ja sam imao utisak da se ustvari nešto šljaka u mojoj sobi. Uzalud sam pokušavao da ignorišem zvuke i nastavim sa snom. To je jednostavno bilo nemoguće. Ti zvuci su bili toliko jaki da sam mogao da procenim šta se tačno u tom trenutku radi. ''Aham, sad postavljaju skele. Sad molerišu. Sad kucaju neke daske...''
I onda jednog jutra, kao i svakog drugog, budim se u 9. Ali sad je bilo nešto drugačije. Nema buke! Sav ushićen, proveravam da li stvarno nema buke ili sam ja ogluveo. I stvarno nije bilo buke! Kako su iznenada došli, tako su majstori iznenada i otišli. Sav srećan što više neću proživljavati jutarnju torturu, vraćam se u krevet i pokušavam da zaspim. Ali tuki... Iz nekog razloga ne mogu.
Ono što sam ja bezuspešno pokušavao ceo život kroz osnovnu i srednju školu, a i kasnije, hipotalamus (ili koji već deo mozga zadužen za budnost) je uradio sad sam od sebe: Izgradio naviku redovnog jutarnjeg buđenja. Svakog jutra, ma koliko pospan i umoran bio, ja se budim u 9 bez mogućnosti da nešto promenim po tom pitanju...
I onda, po neki put, tako iznerviran izađem na prozor i najebem se keve radnicima kojih već dugo nema tu. Onako, iz navike...
Kada mi dođe dečko iz inostranstva i umjesto normalnog razgovora ja ga sa laptopom u rukama pošaljem u drugu sobu da me pozove na Skajp.....
Pristajanje na stvari koje inače ne možeš da promeniš.
Kada se probudiš u sred noći, odeš do ve-ce-a, ne pališ svetlo iz raznoraznih razloga, a celu bešiku isprazniš pravo u šolju, bez i jedne prosute kapi!
Kad kreneš da mućkaš pavlaku pre nego što shvatiš da to nije jogurt.
Godinama navikavani na nesnosnu vrućinu u autobusima putnici u Beogradu sada otvaraju prozore čak i kada klima radi.
Hoćete li da zatvorite prozor, radi klima, biće prijatnije..?
-Ti ćeš mene da učiš kad će da bude prijatnije, mrš u #@**%!
Kada želiš da se na javnom kompjuteru uloguješ na Vukajliju, ali zbog toga što se na kućnom računaru nikada ne odjavljuješ zaboraviš šifru.
