Poezija koja je teško razumljiva i onima koji je stvaraju. Nikada ne nastaje pri čistoj svesti već u stanju nakon buđenja i pre pijenja prve kafe. Za njeno stvaranje neophodan je pesnički senzibilitet, a za tumačenje "širina ljudskog duha" i oslobođen um.
Zagorčava život učenicima četvrte godine gimnazije.
Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim
toj reči čiju posedujem moć da je kažem
Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim
pod čelom mi poledica i dan poražen.Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći!Možda izvan moga srca i nema pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moći.
Reč žudnja! jedina još smisao ne nađe
I ptica u paklu kroz tužnu mi glavu
O gorko more za moje bele lađe
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!Reč smrt! hvala joj što me ne sprečava
da otputujem u sebe ko u nepoznato,
gde ako ne nađem sebe i smisao što spasava
naći ću svoga dvojnika i njegovo zlato.Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim
Reč smrt! hvala joj što me još ne preči
da volim samog sebe i da se divim
svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči.
Nešto što zbog drugih moraš da glumiš da razumeš iako ti tako dodje da iskomentarišeš da je dati text apsolutni debilizam...
Igraj fudbal...
budi drug...
eto što sam vruć...a pa vidi se tu moderni prelaz izmedju redova nekih apstraktnih metafora koje su prožete tugom i vrućinom a sve sa podstaknutih pesimizmom ... rekao bih njegove mladosti...(a u sebi misliš ok... na ovog bespotrebno trošimo kiseonik...)
