U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu Ugovora o izboru lekara.
Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno, koliko mi pauza dozvoli.
Najveća briga će mi biti ugovor mog bolesnika, a onog sa tuđim ugovorom propisno ću obavestiti kada radi njegov lekar.
Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja (karanje med. sestara).
Moje kolege će biti konkurencija (ne daj bože da mi neko i pogleda sisatu sestru).
U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost, osim pauze za kafu i cigaricu, kao i podatak da li je zakazao mesec dana u napred.
Apsolutno ću poštovati ljudski život(svoj) od samog početka.
I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, ukoliko pacijent nije pod ugovorom sa mnom i ukoliko nije zakazao pregled.
Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast i vreme za pauzu.
- Boli me zub!
- Žao nam je, dođite sutra prepodne!
:sutra ujutru:
- Moraće se to slikati, dođite posle 2 na slikanje, pa opet sutra ujutru kod nas jer vas oni iz poslepodnevne neće primiti zbog ugovora.:kasnije istog dana ležeći u krevetu i grčeći se u bolovima dotični se setio da u ulici ima zubarska ordinacija:
- slikanje 350din, vađenje pod anestezijom 2000... Jebo ga otac što odma nije otišao i platio!
