Nastale krajem prošlog veka, uglavnom kao posledica nemoći da se neki problem reši. Služe najviše za neku vrstu utehe, iako i taj koji ih izgovara i taj koji sluša, kao i onaj što ih je izmislio zna da su potpuno netačne. Često se koriste u situaciji kada ne želimo da iskreno odgovorimo na postavljeno pitanje. Vremenom su se stopile sa pravim narodnim izrekama i tako se prenose sa kolena na koleno.
- Brate, čujem da si navat'o onu debelu iz blokova?
- E brate, bolje da ljulja, nego da žulja.- U jeb'o te, al' si oćelavio, što ne kupiš neki preparat?
- Meni je moj deda uvek govorio: "Sine, da je kosa ukras, ne bi rasla na dupetu".- Ona mala Sanja pricala po kraju da ti je mali.
- Mali, mali, al' tehničar.*
- Beži od mene, imam dečka, a i vidi koliki ti je taj stomak, k'o bojler!
- Lutko, čovek bez stomaka, k'o mercedes bez znaka.(Verzija na selu bi izgledala otprilike ovako:
- Beži Radomire, čuće Radivoje, a i šta si taj stomak toliki pustio?
- E Ljubinka, znaš li ti da pod brdom raste najbolji kukuruz.)
