Kao što nam lovačke priče govore o stvarima koje se nikad nisu desile nit' su prošle pored istine, takve su i momačke priče, samo fabulu radnje premeštaju u budućnost.
Momak i devojka pričaju telefonom.
-Da li ti znaš, živote moj, koliko ja tebe volim? Da li uopšte imaš predstavu? Pa ti ne znaš, niti ćeš ikada znati, medena moja, šta sam ja spreman da uradim za tebe ! Za tebe bih skinuo zvezde sa neba, ugasio Sunce, presušio mora, poravnao planine, naterao Toleta i Lukića da se pomire ako treba.
-Mmmm...
-Samo da nađem posao, prve pare dajem za tvoj prsten. Da, prsten! Bićeš majka moje dece kunem ti se! Ne želim lepšu, ne želim drugu! Ako se neko ikada drzne da te uvredi odbraniću tvoju čast ili ću umreti pokušavajući! Za tebe bih se goloruk zaleteo na kordon milicije, hodao na rukama do kraja sveta, za tebe...
-Mmmm, istopila sam se, ajde dođi do mene malo..
-Samo sekund..(baca pogled kroz prozor) Jel' si ti bre normalna, vidiš da pada kiša a kola mi nisu tu...
