Tvrdi momci, momci sa vrelog asfalta... Tri zuba-Dva padeža-Jedan razred OŠ-a.
Svi smo mi odrasli na ulici samo što se neki, uz smešak, sećaju dana gluvarenja po ulici i napravljenih sranja pa onda odu na posao, fakultet ili kod devojke, a neki i dalje, sa 25 i više godina nazivaju sebe "Momcima sa ulice" i razbijaju prozore, zvone pa beže i kradu sladolede pa onda kruže priče kako su oni kriminalci, dileri i ubice.
Osobe koje su imale tu sreću da im ulica bude kuća i škola. Tu ne mislim na Rome, beskućnike, prosjake, kao ni na kriminalce. To su većma likovi koji se lože na pripadnike zemunsko-surčinstkog-tvorza društvenog krema, te glumataju neku jačinu, opakost, nadrkanost. Istripovani do te granice da misle da su neki bitan faktor, a u stvari su samo lica u gomili koja ili propadnu u životu ili ih neko spusti dva metra ispod zemlje. Neki se čak i opamete, mada uglavnom kasno.
