Gotovo neizbežna rečenica u razgovoru dvojice pajvana, toliko jadnih da su im dnevne aktivnosti svedene na još jadnije džiberisanje u vidu posmatranja i učestalog dobacivanja curama u prolazu. Fraza kojom se demantuje postojanje savršenstva, te umnogome podržava moto "Niko nije savršen", aludirajući da, naizgled bez fizičke mane, objekat merkanja mora imati kakvu pa da jebe rak raka.
Imajući u vidu da se dijalog vodi između dva bolida koji su poslednji put žensko osetili kad su pozajmili sestrin parfem, tema se sigurno neće zadržati na komentarisanju roze torbice i šljaštavih đunđuva. Tako će idiotsko nagađanje da dotična možda poseduje treću bradaju, dlakave sise ili ožiljak ispod pupka od porodičnog nasilja doći do onih ekstremnijih pretpostavki da verovatno ima kurac ili parazitskog blizanca na levoj butini kojem jedna ruka landara levo-desno.
- Uf, vidi je! Namerno se ovako oblače da nas izazivaju, mamicu im balavu. Sve na mestu, ovo je bre gre'ota da trsiš, samo da je čuvaš i gledaš kakva je.
- Mojne si tenkre. Jeste da fino izgleda, al' mora imati neku falinku pa da me jebeš. Šta znaš kakvo te iznenađenje dočeka kad joj skineš ove krpe...
- Da, da, ono kao skineš joj gaće i vidiš paučinu. Hehe.
- Koji si slepac! Nisam na to mislio, ali kad smo kod toga, teško da se ovoj hvata dole paučina...
