U društvu punom prevara, licemerja i kojekakvih podvala, zajeba, odjeba, preskakanja i ostalih mutnih radnji, čini se da narasta gorući problem.
Problem je, naime, psihološkog karaktera. Sve je veći broj ljudi koji imaju neodoljivu potrebu da svoje svakodnevne frustracije zaleči nekom iole osetnijom moralnom stimulacijom. U početnoj fazi to i nije veliki problem. Doneti čašu vode, dodati olovku, pružiti upaljač... To i ne može štetiti uigranom korupcijskom i zelenaškom sistemu.
Problem je u tome što se ta potreba razvija, ne samo kod pojedinca, već se i prenosi sa čoveka na čoveka. Za dvadesetak godina će omladina ustajati sa sedišta u autobusu, da ustupe mesto starijem. Pomoći će baki da pređe ulicu, podići klinca koji je pao sa bicikle, poslušati nekog. Dogodiće se to da narod masovno daje krv i učestvuje u humanitarnim akcijama. Biće i ljudi koji će se obradovati tuđoj sreći. Ljudi će iskreno zaplakati nad tuđom nesrećom, eeej!
Šta će se dogoditi sa onom našom "da komšiji crkne krava"??
Jebena je to rabota!
Primer ?
