Krajnje odmjeren i prefinjen odgovor upućen sagovorniku čije konstatacije ne priliče razmišljanju razumnog čovjeka.
- Hoćeš li brzo?
- Ajde, ajde. Ćuti i pravi se da uživaš.
- Usta me bole. Ne mogu više.
- Moram da te razočaram, ovaj se neće brzo otopiti. Liži taj sladoled, kučko, i fućkaj internacionalu.
_____________________
- Draga jesi za još malo điđi-miđi hihihi?
- Ne mogu, glava me boli.
- Ma daj biće ti dobro ko i prošli put.
- Onaj brzi galop nije nečim čim bi se čovjek hvalio.
- Ne laži, vrištala si ko da ženiš brata.
- Ljubavi moram da te razočaram, to što vrištim ne znači da mi je stvarno dobro. Više je to iz očaja. I ajde vrati tu sirotinju u gaće, tako ti Boga.
_____________________
- Opaaa vidim lijepo se živi. Ima se može se, a?
- Odakle ti ta ideja?
- Kako odakle, pa u kupatilu si instalirao dvije šolje. Šta, jedna je za muškarce a druga je za žene? Ne kapiram u čemu je fazon.
- Kume moram da te razočaram, to drugo je bide.
