Jedno od kapitalnijih dela zavetnog borca za srBsko pitanje (koje god ono bilo; prim.prev) i svojevrsna potvrda poznate maksime da "kad nešto dovoljno dugo tražiš, na kraju ćeš ga i naći". Neki bi rekla čista ezoterija, drugi rad jednog ludaka, treći, pak, APOTEOZA ISTINE, tek - ovaj opus magnum nikada prežaljenog nam profesora istorije u srednjim i stručnim školama (osnovna budući da nikada i nije bila njegov nivo, dozvolite) je delo u nastajanju, jezička Šiva koja proždire svoju decu, neobična fuzija istorije, religije, patriotizma, mitologije, galaksija, svemira, lucidnosti, par flaša vinjaka i puuuno, puno čarolije...i, kao takva, praktično nemoguća za klasifikovanje u jednu strogo utvrđenu naučnu kategoriju. Ustvari - jedino što je u celoj priči strogo jesu obrve dr.mr.sci. Deretića, podno kojih stroge oči dr.mr.sci. Deretića komanduju slovima i rečima dodbace vatikanske i ostale stege i otkriju se onakvima kakvim zaista i jesu. It's morphin' time, bičiz...uz, razume se, krajnje uverljivo istorijsko objašnjenje iza sintagme "Vasin tor" u imenu gl.grada SAD, Vašingtona. (N.B. uostalom - i reč "rendžer" potiče od starosrpske reči "rančer", odnosno "onaj koji ustaje rano, seljak", korena u vidu motiva "rano" i "černo" (crno, još je mrak, treba da se nahrani stoka))
Jer jezik je ono što definiše jedan narod a svaki jezik je - srBski. Ili je, barem, bio nekada...
Evo par, naizgled, "stranojezičnih" termina koje sam, ugledajući se na lik i delo uzora iz naslova, isterao na čistac i...ma, samo uživajte!
Amerika. Ime dobila po italijanskom moreplovcu, istraživaču i finansijeru Amerigu Vespućiju prema čijem imenu je čuveni kartograf Waldzemiler imenovao novootkriveni zapadni kontinent, pogrešno verujući da ga je ovaj otkrio prilikom jedne od svojih ekspedicija. Malo je poznato, međutim, a više nego očigledno da je Amerigo Vespući poreklom zapravo bio Srbin rođen u Mletačkoj Republici, imena Marko Vespić, no to bejaše previše teško za izgovor lokalnom življu te ga prekrstiše u Ameriga...
Hamburger. Verovali ili ne, tek, ime najpoznatijeg oblika brze hrane na svetu nije niti delo Amerikanaca, niti stanovnika nemačkog grada Hamburga, već transliteracija igre srpskih reči "ambar" odakle se uzimao kukuruz za lepinje i "žar, gar", jasne aluzije na pečenje pljeskavičnog mesa na roštiljoidnom izvoru toplote. U originalni "hamburger" se k'o i u današnje pljeskavice stavljao samo luk i malo ljute a dodaci u obliku kečapa, majoneza, salate, susama i kiselih krastavčića su nuspojava uplitanja zapadnjačkih sila u hranjlivi, autentično vizantijski obrok...
Nemačka. Koliko očigledno može da bude, zar ne? Nemačka je zemlja piva, kobasica, automobila, fašizma, Getea, Betovena i raznoraznih drugih stvari...ali kada je tadašnju Nemačke davne 1145. godine posetio jedan srpski vitez-templar, on prosto nije mogao da veruje koliko su tamo žene, citiram iz njegovog putopisa, "ružne žgadije" te je "bavarska" postala "zemlja u kojoj nema lepih devojaka" tj. u kojoj "nema pičaka", u srednjovekovnom srpskom slengu "nema čka". Tako je ostalo i do današnjih dana, verujte...
Parmezan. Kako li su se pogani Italijani samo drznuli da od srpskog prideva "narezan" načine širom sveta prihvaćen termin za vrstu sira koja ide preko špageta, originalno, srpske salate? Jak vatikanski lobi, pretpostvaljam. No, istina živi u našim gurmanskim običajima i umetnosti šopske salate, najjače salate u celoj galaksiji!
Vatikan. HAHAHAHAHAHAHA!!! Mislim - smešno je kada nešto što inače služi za obavljanje nužde (vatika = starosprska reč za poljski ve-ce; prim.prev.) neinformisanim službenicima katolicizma posluži kao ime za nepokretni centar njihove duhovnosti, simbol njihove vere. Duhovnost je u glavi, dragi moji ćato+laici. A vera u srcu. Džaba vam lobiji...
Verujem, ako i ima neka dobra to je uglavnom od potomaka tog lutajućeg templara ili pohotnog crvenoarmejca što od silne votke zaboravi standard i kvalitet.
Vrlo inventivno, profe grofe :)
Kimono - reč koja je nastala u čuvenim osvajanjima Dalekog istoka od strane Srba u 5 veku. Ovaj podatak je strogo čuvana tajan, godinama je sistematski uništavana svaki dokument koji je opisivao herojska dela naših predaka, jedini ne pisani trag koji se zadrža u delima guslara - Srbija do Tokija. Naime prvi Japanac na koga su naišli zavao se Kim a kako su Srbi plivali od Kine do Japana, takvi mokri , od dotičnog kima dobili su ogrtače. Svaki novi tražio je "Kim daj mi ono". Što je vremenom udvojeno u kimono.
Pravo zboriš, kolega, mada ipak mislim da je vitez templar prvi posejao svoje estetski zasićeno seme...
A mutavi Grci još imaju drskosti da tvrde kako je to nastalo on njihove reči 'himona' to jest zima. Mislim, zna se a su samo škoti dovoljno ludi da na ciču izađu u aljini a oni svoju kulturno zovu 'kilt', što je takođe reč srbskog porekla a odnosi se na onomatopeju za zvuk koji proizvodi jedno smrznuto jaje kad udari u drugo.
Ma Grci su precenjen narod. Zna se da od Aleksandra Makedonskog i nisu grci već Makedonci. A svako dete zna da su Makedonci ustvari Srbi kojima su dadilje bile Bugarke pa nisu dobro savladali jezik.
Pazi kad mi Dertić sad mazne teoriju.
A i Bugari su narod srpskog porekla, imena nastalog od poznate namirnice koju su Srbi korisitili uz obede, "bulgur", nešto kao kus-kus...što je takođe srpska reč ("kusati, kusaš")...
Zanimljivo štivo. Iako za pomenutog istoričara znam isključivo preko Vukajlije, kapiram o čemu je reč.
A kad sam prvi put na Vuki video da ismevaju J. Deretića, pomislio sam "Šta im smeta sad i Deretić, jeste da nije neki revolucionarni kritičar, ali je napisao sasvim preglednu i praktičnu Istoriju srpske književnosti." Kad ono - ima raznih Jovana Deretića...
Kus-kus, ma o tome neću ni da pričam. To bre tradicionalno za Srpskim stolovima od vrmena Plavih ljudi.
Njam-njam je ništa u Africi smo mnogo veće stvari napravili. Reka se zove Oranje handmade by Kraljević Marko.
Pa i sam reč AFRIKA je kovanica srpskih reči LAV i RIKA, gde se "v" jednači po zvučnosti sa "f" a "l" postaje muklo....
Interesantno. Nije bilo dosadno čitati ni u jednom momentu :)