Ono što može da pokrene dan tako da ga u potpunosti iskoristiš i daš sve od sebe.
Može se čuti od raznih ljudi, ali niti jedan nije ni približno oštar a u isto vreme nežan i brižljiv nego onaj koji dolazi od keve kada te budi posle tvoje pogibenije od alkohola.
Nedelja ujutru, tvoja soba.
Keva noseći korpu sa vešom otvara vrata uz tresak. Samo što se ne preturi kad je udariše isparenja alkohola koja dopiru iz sobe. Stabilizuje se, spušta korpu i počinje da vergla:
"Ajde sine, konju pijani, ustaj! Blago majci što te odgajila tolikog da sad možeš da popiješ najviše od svih onih tvojih baraba. E šta sam dočekala, da te budim u podne ko da si ,ne daj Bože, vezan za krevet od neke bolesti."
Počinješ da se meškoljiš, sve ti dopire do mozga ali još nisi dovoljno motivisan da ustaneš i suočiš se sa svojim bednim životom. Keva otvara prozor kako se ne bi onesvestila i nastavlja:
"Ajde sine oči majkine, čeka te knjiga, evo nađoh ti ovo obligaciono pravo ispod flaše vinjaka. Moraš sine ustati da radiš, ne može ti otac više vući pune kese iz trgovine dok ti sa onom tvojom fuficom trošiš naše pare i svoje vreme."
Počinje da te drma i skida ti jastuk sa glave uz poljubac u čelo...pošto ne izgledaš daleko bolje od mrtvaca.
Ipak, osećaš se motivisan, oran i spreman da zgrabiš novi dan! Zato što si se setio da je nedelja, da je kladionica puna i da Italijani počinju u 15h...
Lepo napisano