Možda je rak
Jako umobolna konstatacija koju obožavam da upotrebim (jebi ga, nisam rekao da nisam umobolan), kada mi se neko žali da ga boli glava, želudac, probada ga sa strane i slično, a pri tom od mene očekuje saosećanje, zagrljaj ili reč utehe, u fazonu:
"Ljubim da prođe" ili "Sa' ću da ti skuvam čaj, a ti lezi i sklupčaj se".
Bolesnik, čim čuje ovo, naglo poskoči, i ne samo da mu nije ništa, nego hoće da opsuje, a bogme i da udari.
Keva: Jaoj, što me nešto boli glava, imam utisak da će da eksplodira.
Ja: Ne znam, šta da ti kažem mama, možda je rak.
Keva: O, pička ti materina bezobrazna, zar sam te tako vaspitala!?!?!?
Probijanje zvučnog zida posle kog se na mom obrazu ocrtavaju prsti njene šake.
Moja bivša: Jaaaaooo, boli me tiba, zagrli meeee...
Ja: Ma ne vredi da te grlim, 'ajmo kod doktora, možda je rak.
Ona: Možda je rak?!?!?! Možda je rak?!?!?! Je l' si to rekao??? Kretenčino jedna!!! Skloni se od mene!!!
Ja: Pa zezam te, šta ti je?
Ona: Tako ne možeš da se zezaš!!! To je bolesno!! Ti si bolesnik, je l' znaš?!?!?! Spavaću u drugoj sobi večeras!!!
Zvuk zalupljivanja vrata nakon kog, dva dana kasnije, više nismo bili zajedno.
