Jedan od fenomena lovačkih priča.
- Išli kum i ja u lov na divlje svinje pre jedno tri meseca. Majemo se po neku šumu, ono drveće gusto, još pala neka magla, ništa se ne vidi. Kum zapeo daj da razapnemo šatru dodmorimo, kaže pije mu se kafa. Reko čekaj kume, imam neki osećaj. I ono stvarno, vidim ja tamo međ drveće divljeg vepra na, cenim, jedno 780 metra. Počnem da nišanim, kum kaže, daleko bre, ne mož da dobaciš. Saće vidiš dal' ne mogu! Taman da puknem, kum prdne, uplaši mi vepra, ovaj krene da bega. Ja na preticanje dringe jednom, obali ga s jedan metak ko Zajcev, nije s nogu drmnuo. Kum poče me ljubi. Dovukosmo se mi za čas do njega, kum ga uvati pod miške, ja za drugi kraj i odnesomo ga u Tamić. Odvezo ga ja do brata da ga premerim na stočnu vagu, tek je kupio, u 10 kila tačna. Kaže vaga 240 kila vepar. Zvali me iz saveza da ga dam ko trofej, lepota od vepra.
- 'Ajd da ti poverujem ostalo, nego, jel' se taj vepar mrtav goji?
- Ne razumem.
- Ovo si mi pričao i pre 2 nedelje, tad je imao 180 kila, a pre mesec i po 130, za mesec dana mož ga u Ginisa šalješ.
