Izgovara se u veoma teškom stanju tela i duše čoveka. Najčešće kada smo nemoćni da promenimo bilo šta što se tiče novonastale situacije te moramo samo da ćutimo i radimo ili da gledamo kako se to dešava.
40 stepeni celzijusa u hladu, naš lik celog dana kosi travu u dvorištu, ne može da kaže ne, mora to da uradi, jer njegovi ne mogu, "bole ih leđa", brat je pobegao, naravno, a on mora... mora da crnči! Sa prozora se iznenada čuje krik nezadovoljne majke:
- Siiineee, nisi pokosio onaj mali deo oko cveća tamo!
- Polako, sad ću...
- I ono sve lepo oko trotoara da uzmeš makazama da pošišaš!
- Dobro, mama, više!
- Šta je? Nije ti valjda teško... I da znaš, nema vode posle, nema tuširanja...
- Aman, natoči negde pa donesi i ugrej!
- Ne mogu ja da nosim, bole me leđa...
- Dobro, ja ću!Nakon celodnevnog košenja, naš lik uz stepenice iznosi balon od 50 litara vode sam, spušta ga, iz sobe se čuje:
- Šta si donosio to? Pa došla je voda...
- Pa odakle sam ja znao da li je došla ili ne?
- Nemoj ti meni tu da postavljaš pitanja, nego idi da mi kupiš 100g kafe!On donosi kafu, gotovo pade čim pređe prag...
- Hajde mi još promeni kanal na TV-u, molim te, ako ti nije teško...
- Kurac moj mi nije teško! Ceo dan hoću muda svoja da pojedem što samo moram da ćutim i ispunjavam vaše želje! Jebala vas i trava, i košenje, i voda, i kafa, i TV vas jeb'o! Da vas jeb'o!!!
