Čovek smarač.
Ono što je Voja Nedeljković za voditeljstvo, to je Muharem za muzičku umetnost; prosto se postavlja pitanje vezano za egzistenciju dotičnih u oblastima svog delovanja jer je pravo čudo da kao takvi budu u kategoriji "naj" na vrhu top liste. Nisam mizantrop, ali kod mene svakako nisu.
Muharem Serbezovski je, osim pevač zajebanog imena i prezimena, i neko ko u svoje spotove unosi neverovatnu količinu pantomime da bi dočarao, na primer, scenu u kojoj "deli srce na pola" (MORATE POGLEDATI od 0:51 do 0:58). Ne kažem da je jedini koji pretera u nastojanju da na sceni vizuelno prikaže reči pesme, ima takvih pevača dosta. Jebiga, možda je moj problem to što mi se MNOGO kenja kada na malom ekranu vidim gospodina Serbezovskog.
Bio mi je i zanimljiv do onog trenutka do kog sam mislio da se preziva SerEbezovski a onda je moja želja da ga i dalje shvatim kao čoveka koji peva bila znatno slabija od njegove vizuelne ambalaže.
Sin: Tata, kako si upoznao mamu?
Tata: Sine moj, ovako je to bilo. Jesen. Palo je žuto lišće a tvoja majka Amela beše kao rajsko cveće. Rekoh joj: "Povedi me, kuda ideš ti" jer si moja sudbina.
Sin: A kako je bilo na venčanju?
Tata: Za venčanim stolom mi je rekla da sam njen princ iz mašte a ja njoj da sam Ciganin i da umem da volim. Zaplakala je. :upada majka u sobu:
Mama: Alo, Serbezovski, ne smaraj mi dete.
