Osobina pojedinih osoba koje jednostavno ne znaju da razgovaraju telefonom. Koliko god im govorili da govore glasnije, jasnije i razgovetnije, nećete uspeti u nameri da ih ubedite. Ono što najviše nervira u celoj priči je to što ti ljudi „uživo” pričaju sasvim normalno, neretko su i veoma bučni. Mogućnost da izgovore prostu proširenu ili složenu rečenicu koja je pritom i dovoljno glasna ravna je šansi da Karađorđevići progovore tečno srpski.
razgovor telefonom...
pregovarač: E pa gde si bre čoveče!
“glasnogovornik“: Da.
pregovarač: Je l’ znaš ko te zove?
“glasnogovornik“: Da.
pregovarač: Šta se radi? Može neki basket danas?
“glasnogovornik“: Da. Šmšmššmšš...
pregovarač: Je l’ možeš malo glasnije, ništa te ne čujem?
“glasnogovornik“: Da. Ššmšššmšš...
pregovarač: Da, da, sve sam te razumeo...A koga da zovemo? Samo ako možeš malo glasnije, ništa te ne čujem.
“glasnogovornik“: Da. Ššmšššmšš...
pregovarač: ZNAŠ ŠTA, MI SMO NA TERENU, A TI DOĐI AKO HOĆEŠ, ZABOLE ME! JEB’O TE TELEFON!Kasnije na terenu...
“glasnogovornik“(kasni): Gde ste ribe-mačke! Opa, lep potez, fino, fino! S kim sam ja u ekipi? Ma nije ni bitno, rasklopiću vas! Gde si care! Postiš, a?Što si se ti onako nadrk'o kad smo razgovarali?
Pregovarač(odškrinuta vilica): Šta da ti radim sad, a da ne odem na robiju?
