Mala brvnara pored puta. Ima jednu radnu prostoriju, nekoliko stolica za one koje čekaju, jednu stolicu za šišanje, veliko ogledalo i naravno neki uređaj za puštanje muzike. Nema nikakvu dekoraciju sem cenovnika u donjem desnom uglu ogledala i slika golih žena na levoj strani. Od kozmetike i frizerskog alata mogu se naći flašica sa vodom i onim sprej zatvaračom od ajaksa, brionova kolonjska voda i pasta za brijanje, mašinica za šišanje sa nekoliko nastavaka i jedna britva za brijanje.
Osim kosmatih mušterija, koji se zadržavaju deset do petnaest minuta, ovo šarmantnu jazbinu posećuju i stalne mušterije, koje uz gazdu čine inventar radnje. Obično su to likovi bez posla, ribe i para, a opsednuti kolima i fudbalom. Gazda je sam svoj radnik i mušterijama je poznat samo kao brica. Valjda profesionalizam i ti fazoni.
Posla ima. Nije težak ali nije ni neka para. Obično se radi samo mašinicom i najčešće se cepa kec-trojka. Cena varira od sto do sto pedeset dindži ali poseta ovakvom lokalu vredi mnogo više jer je to mesto gde se svašta može videti.
- Šta je ovo, jebem ti leba?!
- Nova frizura. Kako ti se čini?
- Čini mi se da nam se sin zapederio. Ko ga je ovako ošišao?
- Pa, Oliver...
- Vodila si mog sina kod ženskog frizera?!
- Pa, on je uniseks.
- On je peder. Mali, odi 'vamo. Vodi te ćale kod brice da ti udari 'talijanku.
