Ne, nije pleonazam. Zaista je u pitanju peškir. Ne "peškir" peškir, već peškir, komad vodoupijajuće tkanine pravougaonog oblika, peškir.
Elem, semantika na stranu, muški peškir je zaista posebna vrsta peškira. Muški peškir postoji samo u muškim bojama. Dakle, u crnoj, plavoj i zelenoj. Izuzetno i beloj, ali čistoj beloj, ne u onim pastelnim, da se tako duhovito izrazim, peškirskim varijacijama bele.
Dalje, muški peškir se ne tretira omekšivačem. Zapravo, pravi muški peškir se ne tretira ničim drugim do nežnim ženskim rukama, što opet isključuje pranje u veš mašini.
Muški peškir treba da bude grub kao i trodnevna muška brada, da se sa njim postupa odmereno i pažljivo. Da bude u stanju da ti zguli kožu sa leđa ako pokušaš da se osušiš na bilo koji drugi način sem na natenane, ali i da ti grije slabine dok se njime ogrnut ležerno šetaš po gajbi.
Muški peškir predstavlja odraz muškarčeve ličnosti. Nežan je ako sa njim postupaš kako treba, opasan ako ga ne shvatiš ozbiljno.
Treba da bude jak i izdržljiv. K'o leviske. Da ga dva tovarna konja razvlače na zapad i istok, a da mu ništa ne bude.
Da ga nikada ne možeš do kraja iscediti, pa bio ti i regionalni prvak u paljenju indijanske vatre.
I treba da grebe!
