Dobro urovljeni kao u smrznutim vremenima Prvog rata gađaju se trulim paradajzom svako iz svog rova. Pozicije su jake i niko ne pomišlja na neminovnost juriša i konačnog obračuna. Ono što je za jedne šarena duga ispod čije kapije treba proći, drugima je na nebu iscrtani božji znak o pravednoj propasti moćnog carstva.
-Oni iz zajebancije džojstikom ganjaju pustinjskog pećinka iz klimatizovanih soba sa pogledom na bazen i tetovirane pičketine koje cevče šarene koktele i njišu kukovima.
-Oni su obične bezmude, plaćeničke, debilne pičkice. Zaigrala mečka i pred njihovim vratima. E sada džojstikom neka gase London i celo ostrvo ... ali kurac ... neće džojstik, mora pendrek i kopito da rade. Na mom džojstiku ću krunu da im žongliram na olimpijadi, i to za medalju.
-Oni kolaju planetarnim sistemom šaljući uzbudljive vesti o tragovima bakterijskih govanaca na nekom ekstraterestrijalnom kamenu i vesti o otkriću leda na nekom planetarnom polu ili viševekovnoj lilihip-šarenoj oluji na Jupiteru.
-E zabole nekoga ešerihija u čmarnom crevu za vanzemaljska govanca na lutajućoj stenčugi. Šta bre imamo mi, pa i oni, od toga? Oće šljiva bolje da nam ponese? I ta sranja sa nekom smrznutom vodurinom u pički materini. Foliranti i falsifikatori su to, poturili nam patku da je sisamo kao muzejsko veslo* kao onomad sa Mesecom.
-Oni tucaju svekolike mozgove skokovima i padovima teško shvatljivih berzanskih indeksa u vidu crvene i zelene strelice i zlokobno preteće malih, ali decimalnih, brojeva iza čijeg titraja svake decimale čak i slučajnog prolaznika vreba lako i sigurno bogatstvo.
-Potrošili su oni sve zelene strelice, sad oči vade samo onim crvenim što u muda pokazuju. A i te brojke im više nisu niti male niti zlokobne, sada su onako, bezazleno debeljuškaste i osrednje. Koji kurac bre berza i ekonomija, to ti je kao religija, ne funkcioniše ako ne veruješ u ta sranja. Tako i oni ... dok su verovali strelice im bile uspravljene i zelene ...
-Oni su majstori nameštene igre u kojoj nikada ne gube. Oni svakodnevno dopisuju Sokratove i Platonove nedovršene pergamente. Oni u rukama drže sve alhemijske amajlije i relikvije čovečanstva. Oni svake sekunde mutiraju i tečno skliznu kroz svaku prepreku. Planeta je samo globus u njihovoj dnevnoj sobi. Oni imaju kod!
-E nabijem im u bulju pedersku i šestar i trougao sa sve obeliskom, a Beli medved im u oko svršio. Na kineski kazan po čorbu od bambusa će svi oni doći. Ispevaće oni sve svoje kodove dok iz krvavih muda povade svih trideset nokata šestoruke Šive. Jedino im taj globus može još poslužiti, ali samo kako bi pronašli u koju pičku materinu će se sakriti jer ljudi pamte sve ... i Malog dečaka ... i da ne nabrajam, jer pamćenje prerasta u kolektivno.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
*muzejsko veslo je najgora moguća varijanta vesla za sisanje. Muzejsko veslo je replika pravog vesla. Vodu, čamac i akciju na vodi nikada nije videlo. Sasušeno, lakirano i od najjeftinijeg drveta, potpuno je bezvredno.
