To su momci ili devojke u čijem prisustvu ne smete ni da se našalite kada su u pitanju instrumenti ili njegovi omiljeni bendovi .
Oni su najčešće strašno isfrustrirani likovi, čista su suprotnost ljudima koji vole ono što sviraju i uopšte vole muziku.
Opsednuti su muzikom, u bolesnim i nenormalnim granicama.
Većina ljudi voli da porazgovara sa nekim o muzici, malo da diskutuju i da iz razgovora izađu pametniji, ali kod ovog muzičkog drkadžije samo je monolog moguć, soljenje pameti i beskrajna priča i biografija svakog muzičara koji je ikad živeo.
Osoba A ispriča vic o basisti koji je pročitala sa Vukajlije o basu i mozgu (pošto je osoba A nolajfer, jelte).
Kamera (zamišljena) skreće sa društva koje se smeje na muzičkog drkadžiju koji je u kul pozi. Muzički d. se okreće ka društvu:
-Znaš, bas uopšte nije tako lak nstrument!
Osoba A:- Brate, ovo je vic.
M.d.- Ne, to je čisto proseravanje, smislile su ga ograničene osobe koje vole da se podsmevaju i ništa samo ne umeju da sviraju!!!! Da samo znaju koliko je muzičara....( tu kreće monolog)....
(svi oko njega prevrću očima i gledaju se međusobno).Osoba A pominje Guns'n'Roses u negativnom kontekstu.
Kamera skreće na muzičkog drkadžiju koji se znoji, crveni, grize usnu i deluje kao da će da pukne.
M.D- ŠTA TI IMAŠ DA PRIČAŠ O NJIMA, IMAŠ LI TI POJMA DA JE (kreće monolog, biografija svakog člana grupe, psovanje, možda poneki udarac ako osoba A nastavi da se nastavlja).
Osoba A:- Ajde iskuliraj malo, popi pivo, opusti se.
M.d.- Neću da se opustim!!!! Muzika je moj život!!!!
Osoba A: Doooobro, brate( pita se zašto je uopšte pominjao bilo šta) .
Muzičari koji za vreme svirke ne rade ono zbog čega bi se mogli nazvati drkadžije, ali kod onih koji ih slušaju izazivaju taj osećaj. Može biti u pozitivnom ili obrnutom smislu. Obično majstori u solo partiturama.
