Pojava da slušaoci određene vrste muzike veruju u svoju superiornost u odnosu na ljude kojima se ta muzika ne sviđa. Karakterističan je za svaki žanr.
1. Metalci - ljudi koji su najskloniji ovoj vrsti razmišlanja. Kod onih koji slušaju isključivo death, black i trash metal jedini kriterijum ocene muzike je da li je ona gej ili ne, tako da samo sebe smatraju isključivivim heteroseksualcima.
Tipična rečenica: Nightwish/HammerFall/Kamelot/Tool/Lepa Brena je gej.2. Rokeri - nešto blaža varijanta svojih metal rođaka, ali i dalje veoma iritantni kada počne priča o muzici. Definitivo su najgori oni koji slušaju samo ex-yu rock i uzdižu ga do nebesa (prvi među njima EKV-ovci pa zatim svi ostali).
Tipična rečenica: Ma čoveče, posle 80-ih ništa se kvalitetno u muzici nije dogodilo. Eeee, da je sad grupa poput Bjelog Dugmeta, a ne ovih gluposti!3. Reperi i hip-hoperi - ako slušaju američki rep onda zamišljaju da su gangsteri, a ako slušaju domaći, onda su protiv države/vlasti/vlade/skupštine/političara/narodnjaka/pedera i samo o tome pričaju. Imaju isti kompleks kao i trve metalci - muzika koju slušaju mora biti dovoljno heteroseksualna.
Tipična rečenica: Kada Lil Wayne izađe iz zatvora, jebaće im svima mater!4. Ljudi koji slušaju pop - najmanji fašisti od svih, verovatno zato što ne biraju sami muziku, već slušaju ono što im MTV ili Radio S serviraju.
5. Ljudi koji slušaju narodnjake - ovim ljudima je sva muzika u kojoj postoji i mrvica distorzije sektaška, a Lejdi Gaga je Iluminat i širi američku propagandu.
Tipična rečenica: Ajde, smanji tu metaliku, sektašu, evo Tanja Savić na radiju.
