Ukor za mlađane fudbalere. Nastrašnija kazna za sedmogodišnje tehničare koji pikaju svaki dan fudbal na obližnjem školskom igralištu. Njima ne smeta to što u tri popodne od upeklog sunca može da izraste i treća sisa, jok. Treniraju. Ko će znati koliko su tigrovih lopti ispratili u toku svoje ,,karijere''. A kada dođu neiživljeni stariji na teren, sav njihov trening nekad zna da padne u vodu i onda se dešava sjeb i ,,na go''.
Nedelja poslepodne, ljudi odmaraju. A piči se betonski fubal sve u šesnaest u varoši. Vode nigde. Vrljaju se delovi patika po terenu, al' se i dalje igra. Zakuvalo se, bogami. Šića i Ćita dva najstarija petla na terenu.
Ćita: Šićo, evo je, evo je.
Šića: Ja tebi uvek dodam, a ti meni nikad, sebičnjaku.
Ćita: A jeb'o ti ja mater, dodaj čoveče.
Šića: Ajde beži bre, pre će klinja da utera golčinu nego ti. (Dodao je klinji. Ne samo da je mali promašio, nego je prebacio preko ograde, sjeb'o prozor u kući preko puta i baba izašla sa mačetom na ulicu da vija gamad fudbalersku.)
Ćita: Hoće da utera,a? (Zakrvio)
Šića: Aj na go mali. Veze ti sa životom nemaš.
