44 : 3
45 : 3
44 : 4
Na obali reke Pjedre...
Melanholija koja obuzme čoveka kad u svojim zrelim godinama pronađe očev stari sako u onom propalom garderoberu što ga je spustio sa ostalim drtavim nameštajem iz socijalističkog perioda našeg društva u podrum pun nepotrebnih stvari, pokuša da ga obuče i ustanovi da mu je premalen.
Nije to prosta tuga zbog neupotrebljivosti komada garderobe koji je ionako demodiran do nivoa da ga Cigani neće ni na poklon. Nije ni prosta tuga za davno otputovalim roditeljem, svi putujemo, neki pre, neki kasnije. Ne, to je ona tuga koja na lice istera gorak osmeh i u srcu podigne ponos. To je ona tuga koja nastaje shvatanjem da ti otac nije bio baš toliko titanskog rasta i ogromnih mogućnosti.
To je ona melanholija koja te obuzme kad shvatiš da ispred tebe nema nikog da ti zaklanja vidike i da ti pogled prilično jasno puca na široku poljanu budućnosti. I nije ti krivo.
Komentari
Месечарка
Baš ovo, i mnogo je lepo... Samo, meni je ovo tužno nekako. :) ++
Bruce
hvala Izzie, ali ne volim da mračim kad je lepše da se ljudi smeju, samo poneku ostavim ovako, za svoju i još poneku dušu :)
Mićko
Ја сам овај смарач што је оскрнавио минусом. Јеби га, не волим овакве дефке- не спадају овде по мени. А да је квалитетно, јесте, мож' се плаче комотно.
Bruce
Ne marim ja za minuse Mićko, ne može nijedna definicija svakom ugoditi, a pogotovo ne ovakva :))
ali hvala što ne kriješ, cenim to...
Mićko
Знам колико мене нервира када нека дефка која се мени свиђа попије један једини минус, па рек'о ајд' овако, поштено-да се зна починилац :)
