Lik koji sam za sebe utripuje da je neki mangup i odaje takvu sliku kretanjem, ponašanjem, oblačenjem i govorom, sve dok ne natrči na nekoga koga ne zanima marketing ili ko zna da je on običan šištavac, pa mu razbije displej i smiri ga na određeni vremenski period.
Naravno on posle, ako se to nije desilo u kraju, priča da ih je bilo trideset.
- Ej Markić, što plačeš, šta je bilo?
- Skinuo mi Peca Prangija jaknu i nalupao šamare. Nisam ništa mogao, deset godina je stariji od mene.
- E saću stvarno da mu jebem mamu bezobraznu, moje klince iz zgrade niko ne sme da dira.
- Nemoj Džoni, ne zovu ga džabe Prangija, sigurno je naoružan.
- Ma jok bre Markić. On je samo nabeđeni mangup, a Prangija ga zovu jer ima velik nos.
