obicno onaj ko je najjaci
sad kad te udarim ima da te rastavim na proste cinioce
Neobična priča se pokatkad povede u društvu. Recimo na slavi. Laički krug zna tako da povede raspravu ko je najbolji matematičar u njihovom malom mestu. Ništa tu nije čudno sagovornicima sve dok se ne desi da jedan od njih ne bude skriveni matematičar. Uljez u ovoj za njega čudnoj situaciji biva povučen u kovitlac argumenata kojem se u početku opire. Sve dok ne shvati da mu nema izlaza dok se ne prepusti struji i prihvati ovu neobičnu igru.
1: Znaš ko ti je najbolji matematičar u gradu? Stojak! Ja sam njega video da ide ulicom sam i naglas nešto računa!
2: Jeste, jeste, on je jednom došao kod mene u prodavnicu i traži dve paklice bonda, daje mi 500 dinara i tačno mu se u očima vidi da je odličan matematičar.
Uljez: Čekajte, bre, ljudi! O čemu pričate? Ne kapiram kakve to ima veze?
3: Ma i to što kažeš. Stojak uopšte ne nosi naočare. A Slaviša čak ima i bradu! Aha!
1: A jeste, vidiš, zaboravio sam Slavišu, ali ja i dalje mislim da je Stojak bolji. Baš me interesuje ko bi pobedio od njih dvojice.
Uljez: Dajte, ne svirajte kurcu! Najbolji matematičar ovde je Goranović! On kad ti uzme proizvoljno epsilon, njemu je epsilon toliko malo da mu je epsilon na kvadrat manje od nule!
Muk.
Srbi su najbolji matematichari
Pre ulaska u kafanu se saberu, a pre izlaska se oduzmu.
Najbolji matematičar je onaj koji i u četri sata ujutru sa lakoćom vadi koren iz nepoznate.
No need
