Neobična priča se pokatkad povede u društvu. Recimo na slavi. Laički krug zna tako da povede raspravu ko je najbolji matematičar u njihovom malom mestu. Ništa tu nije čudno sagovornicima sve dok se ne desi da jedan od njih ne bude skriveni matematičar. Uljez u ovoj za njega čudnoj situaciji biva povučen u kovitlac argumenata kojem se u početku opire. Sve dok ne shvati da mu nema izlaza dok se ne prepusti struji i prihvati ovu neobičnu igru.
1: Znaš ko ti je najbolji matematičar u gradu? Stojak! Ja sam njega video da ide ulicom sam i naglas nešto računa!
2: Jeste, jeste, on je jednom došao kod mene u prodavnicu i traži dve paklice bonda, daje mi 500 dinara i tačno mu se u očima vidi da je odličan matematičar.
Uljez: Čekajte, bre, ljudi! O čemu pričate? Ne kapiram kakve to ima veze?
3: Ma i to što kažeš. Stojak uopšte ne nosi naočare. A Slaviša čak ima i bradu! Aha!
1: A jeste, vidiš, zaboravio sam Slavišu, ali ja i dalje mislim da je Stojak bolji. Baš me interesuje ko bi pobedio od njih dvojice.
Uljez: Dajte, ne svirajte kurcu! Najbolji matematičar ovde je Goranović! On kad ti uzme proizvoljno epsilon, njemu je epsilon toliko malo da mu je epsilon na kvadrat manje od nule!
Muk.
Dobra + * :)