Na trecem mestu je, specificno za srpski jezik, PROSLO NEODREDJENO VREME. Predstavnik pomenutog PROSLOG NEODREDJENOG VREMENA je NOMAD. (Npr. NOMAD SAM ISLA NA PIJACU, DA KUPIM JAJA).
Drugo mesto zauzima BUDUCE NEODREDJENO VREME, koje predstavlja rec JAKOM. (Npr., STOJANE, KA' CEMO DA BEREMO KUKURUZ? -JAKOM CEMO MILENIJA, IMA VREMENA.)
I ubedljivo, najoriginalnija tvorevina srpskog jezika, je PROSLO VREME U BUDUCNOSTI. Ova se tvorevina cesto srece u situaciji, kada, recimo, seljak juri prase po sljiviku. Prase skici, bezi oko sljiva, seljak ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se... I u trenutku, kad ga je skoro uhvatio za zadnje noge, prase skikne i smugne ispod zice, u komsijino dvoriste. Tada seljak baci sajkacu u blato, pljune pored nje, i skuje jezicki paradoksalnu konstrukciju - PROSLO VREME U BUDUCNOSTI, koje je jedino prikladno u datom trenutku, dakle(m) seljak kaze: JEBO SAM TE KAD TE STIGNEM!
