Gadna stvar, tako specifična za ovo doba godine.
Duži boravak na otvorenom, loše grejanje ili loša cirkulacija, tanka garderoba i debeo minus, naprave takav osećaj, da i kad se napokon dokopamo nekog utopljavanja, čini se kao da je hladnoća u kostima i mišićima ostala.
Zarobljena do proleća, kao svojevrstan podsetnik da godine uzimaju danak i u cirkulaciji, a ne mogu je isterati ni tople kupke, masaže rakijom spolja i iznutra, vatra iz Smederevca, ni babine perine.
-Sunce ti poljubim, juče se vratih iz Sjenice. Al je tamo hladno. Pingvini čekaju red za čaj...
-Ha-ha! Znači, obišo si rođake?
-Ma da. Odneo im neke lekove i satelitski telefon. Čoveče, ne mogu još da se zagrejem.
-Nakupio si se zime, to je to. Sećam se, 2005. na Pešteru su izmerili -42 stepena. I sad mora da je tamo bar -10 C
-Aha, tako nešto. A mogu ti reći da je napolju još i hladnije.
