Lik koji se zaista dao u koštac sa svim limunovima, pardon, problemima, koje servira život, možda se čak i dobro sa njima nosi, ali se negde usput toliko zaneo da je zaboravio da uživa. Iscedi jedan limun, pa drugi i tako dok ne potroši celu čašu punu kiseline. Dodaj malo glukoze, čoveče!
-E, Miloše, oćeš sa mnom kod Ćimija na roštilj. Nisi izašo na sunce pola godine.
-Jao, ne mogu sadm radim na projektu, ako sada ovo odradim kako treba, možda ponovo dobijem povišicu povišice!
-A, bre, čoveče, ionako ne znaš šta ćeš sa parama, napravio si limunadu od života, dok ja... Pa da, treba da se skrpim da odem na more ono u septembru na popust... Ali nije to bitno, hoću da kažem dodaj malo šećera, a valjalo bi i alkohola!
-Evo sledeće godine u ovo vreme, obećavam da ću doći.
-Pa sad je 29. februar.
-Upravo.
-Pa, šta ti planiraš dalje sa životom?
-Da zaradim tonu para i bisintetišem zapaljivi limun i da spalim kuću životu! Limunom! Neće meni život da daje limunove, jebem mu mater kosmičku da mu jebem!
