Ono što bi trebalo imati pri ruci uvek. Da stoji negde u džepu ili novcaniku, kao neka predustrožnost. A služio bi za umereno gagovanje smarača i debila. Znači nikako kurceganju u grlo dok ne počne da povraća nego samo naramak sena da polako zoba i porazmisli o svojim (ne)delima. To bi bio kao neki žuti karton pred isključenje pre crvenog uz koji ide steravanje močuge do dušnika i kuckanje po dijafragmi ritmom kojim Džoi Džordison gazi papučicu bas bubnja.
- E tebra znači ono ufulim sinoć na voćkicama, uzmem tries' 'iljada. Još dođe Mara što navija i kaže kako sam sladak. A pretekla mi neka belina od šeme sa Bajramijem pa smo se namrljali vrhčina. A da i jebo sam je celu noć.
- Stvarno? Baš sam malopre pio kafu sa Marom, kaže da si plakao kao pička kad ti Dule Glavonja udarao klempe jer si pljuvao po aparatu, ajde evo tebi sine da malo ručkaš i da porazmisliš sam o sebi :vadi naramak sena iz zadnjeg džepa:
Tačno, sasvim dovoljna spremljena mera obroka za konja ili magarca.
-Dobar dan, mogu li?
-Dobar dan, izvolite, izvolite kolega...
-Simić!
-Simić, tako je, sedite Simiću...
-Došao sam da polažem ispit profesore!
-Ovako nenajavljeni?
-Ali razumite, elukubrirao sam, sad ili nikad!
-Dobro, ako insistirate Simiću. Stanka?! Stanka?!
-Izvolite profesore?
-Donesite molim vas jednu kafu i naramak sena.
- Simić: Neka bude gorča molim vas!
- Elož za vas Simiću, zadivljen sam. Biće vam dosta sedmica, slobodni ste.
