Svaka veća seoska ili prigradska svadba poodavno odmakla u veselju, kad više niko i ne prima na ulazu a tacna je odavno prošla. Tad počinje sa radom Narodna kuhinja. Uđeš, pristojno obučen, osmotriš situaciju. Nikad ne ideš gde su najpijaniji i najbučniji, suprotno uvreženom verovanju iskusnih svadbenih grebatora. NE! Jer ti najpijaniji su sa mladoženjine strane a to ti ne treba osim ako nemaš mazohističkih poriva. Sedneš negde u kraj, odmah do benda po mogućnosti. Ko te i vidi pomisliće da si neki bez kojeg se ne može al eto toliko je drag da je smešten tik uz zvučnik. Ništa ne brini. Niko neće da peva. Kum je odveo pevaljku na kres u svojim kolima odavno. Moraš biti brz, sad će fajront, mladenci otišli odavno da broje pare. Kreneš redom, teraš konobara, ili lokalnu babu koju su zadužili da ga glumi, da šibči ko mamen/a : supa, suhovina, pečenje i salata a kolač na repete. Sve se to gasi ladnim pivom naravno uz konstantno smaranje okoline kako je u crkvi bilo lepo i da su mladenci predivni.
- A vi ste kažete sa mladine strane?
- Da, znate mi smo stara raja iz kraja.
- A gde tačno živite? I ja sam u istom bloku ko naša Ana.
- A jeste li i vi bili u crkvi? Kako je lepo pojio popa ....
Jest, znam ja tako likove koji su se zeznuli pa rekli mi smo s maldine strane. Kad im rece covjek "ovo je sahrana"...
hehe, to se i kod mene dogadjalo....mi ih zovemo kokchinari iliti padobranci ako osh malo kulturnije da se izrazis...a to za ispratnicu navodno stvarno bilo :)
Mi smo sa mladine strane.