Tužna činjenica koju možemo da konstatujemo na sledeća dva primera:
a) Na zahtev sina/ćerke da proslavi rođendan čest odgovor koji će roditelji dati je nešto u fazonu: "pa nemamo para, ma kakvi ni za tortu a kamoli za tih tvojih 5 prijatelja koje bi da dovedeš i počastiš..."
Međutim, ako pu pu daleko bilo to dete capne biće 24 vrste sitnih i krupnih kolača, 4 vrste prasećeg i neprasećeg pečenja, nepregledni pejszaž gajba piva i kartona vina/sokova-koječega.
b) Dva brata je život odvukao na dve različite strane pre 15 godina. Za to vreme se nisu ni čuli ni videli nit' pismo jedan drugom poslali. Jedan brat capne drugi u roku od 24h ekspresno stiže bez obzira na razdaljinu (od susednog grada/sela do Australije i Okeanije, nebitno). Kada ga upitaju zašto je došao, reći će, mrtav ozbiljan: "pa morao sam, to mi je brat..."
Autor je ovaj tekst zamislio kako bi se čitaoc nad njime zamislio. Želeo bih kada bi ljudi prestali da poštuju smrt, i kada bi voleli i poštovali bliske DOK SU ŽIVI. I kada bi im malo pažnje posvetili.
Hvala na strpljenju
