Najogravniji mogući tip narodnjaka. Manifestacija najsurovijeg humora evolucije. Injekcija uživanja za fanove eurokrema u tubi i Žikine šarenice. Potpuna opozicija ljudskosti i čovečnosti. Epitaf umetnosti. Licimur. Antonim estetike. Nula.
Oblik narodnjaka u kom Izvođač prosipa nasumično odabrane tera-na-povraćanje-i-Željka Samardžića rime koje je zapisao specijalno za tu izvedbu. Prisutne su u septičkim jamama i na krajnje najkrajnjije ruralnim svadbama sa debelim brkatim muškaračama koje jedu prase direkt s ražnja, a rakiju piju iz kazana i to onaj prvi, metanolski odliv i onda se i staro i mlado tako zamašćeno i mokro od sirčeta iz oranije s kupusom i znoja transično trza na pomenute zvuke, dok babama iz usta po maloj deci padaju ostaci od sarme.
Ovde sam planirao da napišem citat, ali sam otkrio da nisam psihički sposoban za fabrikovanje i prenos takve nesumnjive i stoprocentne esencije govnjivosti. Znam za ovaj link koji nosi sramotni naziv tamburaši za dušu. Zainteresovani mogu pogledati to, ali to savetujem samo onima koji su ozbiljno skloni mazohizmu ili operisani od svakog estetičkog i smisaonog osećaja.
