Pojava do koje dolazi kada u nekoj zemlji (nazvaćemo je Svrbija) ukinu služenje vojnog roka.
Devojkama Svrbije, jedrim i spremnim za udaju sposobnost za služenje vojnog roka bila je direktan pokazatelj stepena sposobnosti potencijalnog đuvegije da digne ralo i volove, pa d' ubije Turke janjičare, a samim tim i da donese 'leba na sto.
Onaj ko ne bi bio primljen u vojsku predstavljao bi škart, i šanse da umoči bile su jednake šansama da Saša Popović napiše filozofsko delo dostojno Imanuela Kanta.
Elem, danas je taj škart nemoguće izdvojiti, on se slobodno razmnožava, šireći nepodobne nehajdučke gene po matericama lakovernih devojaka Svrbije.
-Ćeri moja, udaješ se, spremi šarenicu i kravu Radojku u miraz.
-Jel za Milisava, babo? Nemoj za Milisava, on vojsku nije služio.
-Ma kakav Milisav, ideš za Milojka iz Popizdine, daje za te' 300 kila ku'ruza.
