Rečenica koja se izgovara u najtežim trenucima kada se u nekoj nesreći mora, zarad očuvanja duha za dalji nastavak, pronaći mali tračak nade.
Molila žena muža da je povede na službenu večeru. On se dugo protivio i na kraju pristao ali joj je objasnio da će morati da idu zajedno sa kumom i njegovom švalerkom. Kada je ova rekla da je to u redu, on je dodao da mora da podje i njegova švalerka jer su to poslovni običaji. U svom očaju da ipak izadje negde sa mužem, žena je i na to pristala. Posle pola sata od početka večere žena došapnu mužu: "Ej, naša švalerka lepša!"
