Roditi mečku. Carskim rezom. Bez veze u kliničkom centru. Ubediti srpske fudbalere da potrče. Babu u busu da moraš da sediš jer ti je polomljena noga, bankarskog službenika da ćeš plaćati kredit, putujuće trgovce da nemaš 999,99 dinara za pomoć malom Nvanku iz Afrike.
Izgarati, oznojiti se I pustiti dva litra krvi zarad cilja. Sredstva nisu bitna. Bitni su rezultati, do kojih deluje nemoguće doći. Kao ubosti bravu iz prve posle dve ture litar litar I malo vinjaka za do kuće. Ubediti Vesnu Pešić da na glasanje ode sa kokardom I zaokruži Radikale. Sklopiti kraj s krajem sa jednom platom, u toku pola meseca.
Uložiti nadljudske napore, biti Supermen svog života, I postići vanserijske rezultate vredne divljenja I spominjanja.
- Vidi onu brate mili! Bomba!
- Pazi da se ne oklizneš. Izbalavih.
- Ajde startuj je! Ša te boli uvo!
- Kako bre misliš to da izvedem? Da svršim kad kaže, ajde beži?!
- Ali...
- Neka. To mi je kao da teram Putina da pusti suzu. Ma, da plače! Nego, vidi onu bucu tamo. Igraću na sigurno. Iz keca u kec. Mala je pravi tenk!
