Skoro, uopšte, to malo...
Mantra 90% mladih ljudi 15-30 godina u Srbiji danas. Ova pojava je doživela apsolutnu afirmaciju tokom kraja devedesetih/početkom dvehiljaditih godina, sa ulaskom personalnog računara u svako domaćinstvo tj. dečiju sobu i sa odvajanjem mladih naraštaja od malog ekrana kao centra kućne 'zabave'. Obično ide uz konstataciju 'nikad nisam ni imala tv u svojoj sobi, i bolje', potpuni procvat joj se desio sa omasovljavanjem interneta na tim istim računarima, a svojim zagovornicima daje za pravo da se postavljaju unekoliko naprednijim i inteligentnijim od sagovornika koji spomene nešto poreklom sa te retardacije. To što ti isti mladi ljudi te iste sadržaje uživaju na tom istom internetu, samo još nepouzdanije, senzacionalističkije i neuređenije, ih ne sprečava da im na primer na profilu na internet soc sajtu u polju 'tv' stoji 'bez.' a u polju 'favorite shows' -'Prison Break, 24, LOST, futurama, Desperate housewifes, and many more....'
Student si, najčešće, ili učenik/ca, 'obrazovan', napredan (za razliku od ovih, drugih, koji gledaju televIzor), živiš u 21 veku, u svetu u kome su danas pronašli bakterije na Titanu, ne zanima te toliko svet oko sebe, toliko se plašiš tog vudu mas medija -šta da su se tebi slični isto postavili prema zubnoj pasti kada je proizvedena, jer je moglo da se pojede mnogo one lošeg kvaliteta i da se umre- fenomena koji će da te zaglupi i poseljači, misliš da nisi dovoljno jaka osoba da ti kontrolišeš njega ?
A, da, diskaveri, histori, ng...
