Opravdanje najdrskijih sponzorušica, onih koje samo trebaš da izjebeš i išutiraš napolje kao lipcaner u pubertetu agresivnog pekinezera kopitom. Tip devojke koja izgovara ovu rečenicu, intelektuelno je potkovan kao pukovačka kobra ekserima (2), a energija koju tokom kretanja reprodukuje, identična je energiji bradavičaste svinje u teranju.
Oči devojke, koja samouvereno izgovara rečenicu: "Ne kasnim ja, nego tebi žuri sat", ne vide dalje od korena svog dugog nosa, koji stvara iritantnu siluetu nalik na sabljarku. Tako je i sa njenim shvatanjima; jedino što ona može mozgićem obraditi je sopstveni dnevni plan kretanja + prezentovanje sopstvenog dnevnog plana kretanja na internetu (My Twitterbook). U prezentaciji, naravno, svaka slika kao kokošja guzica dok izbacuje jaje.
Ona momke menja često, a može se istim pravom reći - i oni nju. Razlika među njom i momcima je što ona praktično i ne primeti ni jednog od njih; odsutna je duhom ili je narkomanka, pomislili bi oni dok je obrađuju u svom momačkom krevetu, ali u pitanju je mnogo jednostavnija stvar - njen mozak obrađuje punom parom neke treće transakcije, tako da ne ostaje moždane pare za percepciju okoline.
Kad se ona nekom ogreši, kada ona nekog uvredi ili zapostavi, dobro uvežbana rečenica sledi: "Ne kasnim ja, nego tebi žuri sat", i ubrzanim korakom, k'o da je čeka dogovoren seks, odlazi na svoju novu stanicu iz svog dnevnog plana kretanja, šarenu stanicu bez emocije i duhovnog prisustva, nešto nalik slušaču zike na mobilnom bez sluški.
